Универзитета у Београду, Правни факултет

Рођен 1978. године у Лазаревцу, где је завршио основну школу и гимназију. Правни факултет у Београду завршио је 2002. Новембра 2008. године одбранио је магистарску тезу под називом „Однос природног и позитивног права у теорији Џона Финиса“. Докторирао је 2014. на тему „Дворкинова критика Хартове верзије позитивизма“. Од 1. јуна 2004. године запослен је на Правном факултету Универзитета у Београду као асистент-приправник за предмет Филозофија права. Од 2005-2006. одслужио је војни рок под оружјем. У фебруару 2009. године изабран у звање асистента за предмете Увод у право и Филозофија права.

Од избора у звање доцента 2014. изводи наставу на предметима Увод у право, Право и правда, Аутономно право, Увод у филозофију права, а на последипломским студијама из предмета Општа теорија права и државе, као и Српска филозофија права. Један је од оснивача и први секретар Српског удружења за правну и социјалну филозофију. Члан је уредништва часописа „Нови архив за правне и друштвене науке“, а био је уредник часописа „Право и друштво“ (главни уредник Триво Инђић), у издању Службеног гласника. Члан је Управног одбора Фондације „Радомир Лукић“. Октобра 2014. награђен је од стране Фондације „Миодраг Јовичић“ за одличан монографски рад из области правне теорије и филозофије. Од 2018. врши функцију управника Општег семинара Правног факултета. Монографију „Правна нарав НДХ“ објавио је 2024, а исте године изабран је у звање ванредног професора.