Европски суд за људска права донео пресуду у случају Бобан Зувић против Србије
Европски суд за људска права је 3. јуна 2025. године објавио пресуду у случају Зувић против Србије.
У случају Бобан Зувић против Србије (представка бр. 3592/17), Суд је утврдио повреду члана 6(1) Европске конвенције о људским правима. Суд је разматрао питање приступа суду и прекида дисциплинског поступка против подносиоца представке због формалних препрека и преусмеравања предмета надлежним органима Црне Горе након распада државне заједнице Србија и Црна Гора.
Зувић, тадашњи поручник Војске Савезне Републике Југославије, осуђен је 2002. године за злоупотребу положаја, а потом је изгубио чин и био отпуштен из службе. Након низа поништавања и враћања предмета на поновно суђење, војни дисциплински суд у Београду је одбио да настави поступак, да би предмет био пребачен Црној Гори будући да је Зувић био стациониран у Црној Гори. Суд је утврдио да је у време распада државне заједнице, предмет био у надлежности председника Србије и самим тим у надлежности Србије као државе.
Европски суд за људска права је утврдио да је строга формалистичка примена правила (инсистирање на поништењу отпуштања као предуслова за наставак поступка) као и једнострано преусмеравање предмета ненадлежној држави, онемогућила подносиоцу да оствари право на практичан и делотворан приступ суду. То је нарушило суштину права загарантованог чланом 6(1), јер је суђење почело, а потом му је без валидног правног основа онемогућено да се настави. Суд није засебно разматрао повреду права на суђење у разумном року.
Примарно питање је да ли су поступци српских власти спречили подносиоца представке да његов случај добије судски епилог. Европски суд за људска права наглашава да ово право мора бити „практично и делотворно“, а не „теоријско или илузорно“. Иако је случај подносиоца представке првобитно саслушан пред судом, суштинско кршење је лежало у немогућности подносиоца представке да добије коначну судску одлуку о спору након што је наложено поновно суђење у поступку.
Суд је устврдио повреду члана 6(1) у вези са правом подносиоца представке на приступ суду. Као резултат тога, Суд је подносиоцу захтева доделио 3.600 евра за нематеријално одштету и 1.170 евра за трошкове поступка и издатке.
