Независна међународна истражна комисија УН: израелски напади у Гази могу се окарактерисати као злочини против човечности

У извештају Независне међународне истражне комисије (COI), наводи се да су израелске снаге користиле ваздушне нападе, гранатирања, паљење и контролисана рушења како би оштетиле или уништиле више од 90% школа и зграда универзитета широм Газе.

У извештају објављеном 6. маја 2025. године, наводи се да су у његовом фокусу могући међународни злочини у вези са нападима на образовне установе и верска и културна места. Служећи се критеријумом „оправданих разлога”, Комисија је проценила да су израелске снаге намерно уништавале школе и универзитете, а истовремено користили школе као базе. Као доказ наводе се планови операција, али и видео снимци војника израелских оружаних снага како се слободно крећу и плешу, указујући да не постоји реална опасност по њих.

Комисија је навела да су израелске снаге знале или је требало да знају културни значај религијских места која су уништена, као и да нису уложили напор да спрече наношење штете. Комисија је раније утврдила да су елементи злочина против човечности испуњени у нападима и војним операцијама Израела у Гази. На основу тога, Комисија тврди да је понашање израелских снага које је довело до смрти цивила у две од уништених џамија било део распрострањеног и систематског напада усмереног против цивилног становништва и да су израелске безбедносне снаге починиле злочин против човечности – истребљење.

Комисија је позвала Израел да одмах престане са овим нападима, оконча своју окупацију и насељеничке активности, и да у потпуности поштује саветодавно мишљење Међународног суда правде из 2024. године, уз апел за поштовањем релевантних норми међународног хуманитарног права, као и да се што пре обезбеде услови неопходни да би деца у Гази имала приступ школовању и неопходној подршци. 

Ова комисија основана је 2021. године резолуцијом Савета за људска права Уједињених нација, а њен мандат омогућава јој да истражује кршења људских права или међународног хуманитарног права, али и основне узроке разних облика репресије и продубљивања сукоба, до и након 13. априла 2021. године. За ту сврху, Комисија на располагању има разна средства, попут прикупљања сведочења, трагањa и препознавањем шаблона у кршењима права, али и давање препорука државама у циљу спречавања даљих кршења људских права. Комисија је дужна да подноси годишњи извештај о том питању Савету за људска права и Генералној скупштини. Њен мандат је проширен 2024. године и период након 7. октобра 2023.

Next
Next

Европски суд за људска права донео пресуду у случају Бобан Зувић против Србије